Уметник
Антонио Хасе
Антонио Хасе рођен је 1963. у западној Босни под презименом Драгановић. У Хамбург долази 1984, потом борави у Луцерну, а од тада живи и ради у Минхену. Изузетно свестран уметник — сликар, романописац, сценариста, глумац и редитељ — већ више од четрдесет година посвећен је ликовним уметностима.
На групним изложбама излаже од 1985, а самостално од 1986 — до данас је приредио десет самосталних изложби. Његова дела налазе се у приватним збиркама у Немачкој, Швајцарској, Канади, Хрватској и САД. Као хрватско-немачки сликар последњих година стиче све веће међународно признање.
Његово сликарство укорењено је у апстракцији — опредељење настало средином осамдесетих кроз пријатељство с Владом Кристлом, који га је увео у свет апстракције и упознао с великим немачким сликаром информела Емилом Шумахером. Током четири деценије рада, од конструктивизма до деконструктивизма, профилисао се као пионир деконструктивизма у сликарству.
Inspiracije i posvete – Emil Schumacher, Vlado Kristl i Antonio Hase
„Motiv mog slikarstva uvijek je posveta Schumacheru i Kristlu."
Umjetnički put Antonija Hasea oblikovan je kroz susrete s velikim imenima svjetske umjetnosti. Još osamdesetih godina njegov prijatelj Vlado Kristl upoznao ga je s njemačkim slikarom Emilom Schumacherom. Taj susret snažno je obilježio Hasea, probudivši u njemu duboku povezanost s apstraktnim izražavanjem, kojem je ostao vjeran do danas.
Na tom susretu Hase je Schumacheru obećao da će nastaviti njegovim putem i posvetiti se apstrakciji. Iako su i Schumacher i Kristl danas pokojni, njihova prisutnost snažno živi u Haseovu radu. Umjetnik je njihovu ostavštinu pretočio u jedno od svojih značajnih djela – sliku na kojoj se pojavljuju motiv spomenika i urna, kao simbolična posveta Schumacheru, dok raspršene latice cvijeća padaju na urnu u znak sjećanja na Vladu Kristla.
Hase objašnjava da latice Kristlova cvijeća nose i osobnu simboliku – predstavljaju trenutak kada ga je Kristl upoznao sa Schumacherom. Slika je bila izložena i izazvala veliko zanimanje publike, iako umjetnik tada nije imao priliku detaljno govoriti o njezinu značenju. Danas zato želi javnosti prenijeti tu priču i naglasiti duboku osobnu dimenziju svoga stvaralaštva.
Ovim djelima Antonio Hase ne samo da čuva uspomenu na svoje prijatelje i mentore, već i dokazuje da umjetnost može biti most između generacija i trajna poruka zahvalnosti.
